ČELIČNE PEĆINE by Asimov Isak

Author:Asimov Isak
Language: eng
Format: mobi
Tags: Polaris CD2
Publisher: POLARIS
Published: 1990-12-26T23:00:00+00:00

11. TRČANJE PREKO TRAKA

Bejli je čvrsto stisnuo viljušku.

"Jesi li siguran?" upitao je automatski, ali dok je još govorio, shvatio je suvišnost svog pitanja. Čovek ne pita elektronski mozak da li je odgovor koji je dao tačan; pa, ni pozitronski mozak s rukama i nogama.

R. Denil odvrati: "Sasvim!"

"Da li su blizu nas?"

"Ne previše. Raštrkani su."

"Onda, u redu." Bejli je nastavio s jelom, mehanički prinoseći viljušku ustima. Ispod namrštenog lica mozak mu je grozničavo radio.

Pretpostavimo da je incident prošle noći organizovala neka grupa antirobotskih fanatika, da to nije bila, kako je izgledalo, spontana pobuna. Takva grupa agitatora mogla je imati ljude koji proučavaju robote, sa temeljitošću rođenom iz snažne opozicije. Neki od njih mogao je u R. Denilu prepoznati robota. (Komesar je to i rekao. Do đavola, taj čovek ga je ponekad iznenađivao oštroumnošću.)

Sve se uklapalo u logičnu celinu. Ako pretpostavimo da su se prošle večeri tamo našli slučajno i da nisu odmah mogli preduzeti organizovanu akciju, oni su ipak tu akciju mogli planirati za budućnost. Ako su u stanju da prepoznaju robota kakav je R. Denil, onda sigurno mogu primetiti i da je sam Bejli policajac. Policajac koji se nalazi u neobičnom društvu humadoidnog robota sigurno zauzima odgovoran položaj u hijerarhiji. (Bejli je lako mogao slediti tok njihovih misli).

Iz toga je proishodilo da će uhode koje dežuraju kraj Gradske većnice (ili, možda, agenti ubačeni u samu Grasku većnicu) zacelo, ranije ili kasnije, ugledati Bejlija, R. Denila, ili obojicu.

Nije bilo nikakvo čudo što im je to uspelo u toku poslednja dvadeset četiri časa. Mogli su u tome uspeti i ranije da Bejli nije veliki deo dana proveo u Gradu Svemiraca i na auto-putevima.

R. Denil je završio obrok. Sedeo je mirno, čekajući, dok su se njegove savršene ruke nepokretno odmarale na rubu stola.

"Zar ne bi bilo bolje da nešto preduzmemo?" upitao je.

"Ovde u kuhinji smo sigurni", reče Bejli. "Molim te, prepusti to meni."

Bejli se oprezno osvrnuo oko sebe i pogledao kuhinju kao da je vidi prvi put.

Oko njega je bilo više hiljada ljudi. Koliki je kapacitet prosečne kuhinje? Jednom je video brojku. Dve hiljade dvesta, pomislio je. Ovakva kuhinja bila je dvostruko veća.

Pretpostavimo da neko vikne: "Robot!" Začas bi se našli stisnuti kao... Nije uspeo da nađe odgovarajuće poređenje. To se neće dogoditi.

Pobuna je mogla planuti i u kuhinji, kao u hodnicima i u liftovima. Još lakše, možda. Za vreme jela ljudi se ne osećaju pod velikim pritiskom i ova opuštenost mogla se brzo izroditi u nešto mnogo ozbiljnije.

Ali planirana pobuna bila je nešto drugo. Ovde, u kuhinji, oni koji planiraju pobunu našli bi se i sami u klopci ogromne, ljudima nagruvane prostorije. Jednom kad tanjiri počnu da lete i stolovi da pucaju, ne bi bilo lako pobeći. Stotine bi sigurno poginule, a oni sami mogli bi biti među njima. Ne, bezbedna pobuna morala bi se planirati u gradskim avenijama, u nekom srazmerno uskom prolazu. Panika i hiterija polako bi rasli duž zavijutka avenije i njima bi ostalo dovoljno vremena da pobegnu nekim poprečnim prolazom, ili nekim stepenicama preko kojih bi se domogli više platforme i nestali.

Download

Copyright Disclaimer:
This site does not store any files on its server. We only index and link to content provided by other sites. Please contact the content providers to delete copyright contents if any and email us, we'll remove relevant links or contents immediately.